Služba Muke Gospodinove

Prireditise tribaju male kitice i vrpca za križ ter cvijeće.

Uvod

Sada morete nažgati sviću.

Počnimo u tišini.

Jučer je Jezuš svojim prijateljem noge prao i s
njimi svečevao slavlje. Potom je s njimi molio na vrtu.
Onde su Jezuša ulovili, uhapšili. Onim, ki su poslali vojake,
postao je Jezuš pogibelan, ar su ljudi poslušali na njega.
Zato ovi već nisu kanili od njega čuti, da neka ne tlaču ljude.
Nisu kanili zgubiti svoju moć. A oni nisu ni kanili imati
probleme s Rimljani, ki su vladali u zemlji.
Jezuša su ispitivali i odsudili na smrt. To je nepravično!
Ali Jezuš nije protekao. On je kanio, da ljudi vidu, da je
sve ono istina, ča je on rekao, govorio i činio.
Da je naime Bog uvijek ovde, bar ča se dogodi, i da nas on ljubi.

Muka Kristuševa po Ivanu Iv 18,1 - 19,42

“Spunjeno je!” I nagnuvši glavu spustio je dušu. (Iv 19,30)

Na spomen Jezuševe smrti položimo cvijeće pred križ (koga smo sami načinili).

Slobodne molitve vjernikov

Mnogim ljudem ide i danas čemerno.
Oni doživljavaju glad, beteg, boj. Nepravično se s njimi postupa.
Mi smimo Boga prositi, da im pomore - i se pritom posluži nas.
Recimo glasno svoje prošnje, neko ime ili drugi zaziv.

Na prošnje morete odgovoriti:Usliši našu molitvu.

Oče naš ...

Jezuš je položen u grob. Velika subota je dan počivka.
Morebit morete pojti u vašu crikvu, onde je naredjen “Božji grob“.
Vi morete načiniti i vazmenu sviću za Vazmenu noć.