1.
nedilja adventa/C
Liturgie
4. korizmena nedilja/C
Datum:
30.03.2025
|
1. Štenje Knjige Jozue
Joz 5,9a.10-12
|
9a Gospodin reče Jozui: Danas sam odvalio od vas sramotu egipatsku. 10 Izraelci su taborovali u Gilgalu. Četrnaestoga dana u misecu navečer su svečevali Pashu u jerihonskoj dolini. 11 A sutradan po Pashi, upravo toga dana, kad su jili od urodje zemlje nekvašenoga kruha i praženoga zrnja, izostala je mana, Izraelci više nisu dostajali mane. 12 Hranili su se to ljeto od urodje zemlje kanaanske. |
|
2. Štenje Drugoga pisma svetoga Pavla Korintijanom
2 Kor 5,17-21
|
Braća! 17 Ako je gdo u Kristušu, postao je novo stvorenje. Staro je minulo: Nut, sve je novo postalo. 18 Sve ovo ishadja od Boga, ki nas je po Kristušu pomirio sa sobom i nam izručio službu pomirenja. 19 Ar Bog biše, ki je u Kristušu pomirio svit sa sobom, ne računajući im njihovih grihov i izručivši nam nauk o pomirenju. 20 Mi smo dakle poslaniki namjesto Kristuša; sam Bog opominja preko nas. Prosimo namjesto Kristuša: Pomirite se s Bogom. 21 On je njega, ki griha nij poznao, učinio za nas nositeljem griha, da mi budemo po njem pravični pred Bogom. |
Evandjelje po Luki
Lk 15,1-3.11-32
1 U onom vrimenu približili su se k Jezušu carinari i grišniki,
da ga čuju,
2 i mrnjali su farizeji i pismoznanci govoreći: “Ov prima
grišnike i ji s njimi!”
3 Tada im reče ovu priliku: “Neki človik je imao dva sine.
12 I mladji od njih reče ocu svojemu: ‘Oče, daj mi dio imanja,
ki mi pripada.’ Otac im razdili imanje.
13 I po nekoliko dani, kad si je sve skupaspravio, otputovao
je mladji sin u daleku zemlju i onde rasprudio imanje svoje
živeći raspušćeno.
14 I kad je sve potrošio, postao je u onoj krajini velik glad,
i počeo je i on trpiti nevolju.
15 Onda je prošao i sredio se za slugu kod jednoga človika
one zemlje. Ov ga je poslao na svoj marof, da pase svinje.
16 I željio si je napuniti trbuh mehunjami, ke su svinje žerale,
ali nigdo mu ih nij dao.
17 I došao je k sebi i rekao: ‘Koliko najemnikov oca mojega
obiljuje u kruhu, a ja ovde pogibam od glada!
18 Stat ću se i pojt ću k ocu svojemu i reći ću mu: Oče, zagrišio
sam protiv neba i protiv tebe!
19 Već nisam vridan, da se zovem sin tvoj; primi me kot
jednoga od tvojih djelačev!’
20 I ustavši otišao je k ocu svojemu. Kad je on još vrlo daleko
bio, zagleda ga otac njegov i gane se od milosrdnosti i
popašći se preda njega, objami ga i okušuje ga.
21 I reče mu sin: ‘Oče, zagrišio sam protiv neba i protiv tebe!
Već nisam vridan, da se zovem sin tvoj!’
22 A otac reče slugam svojim: ‘Donesite hitro najlipšu pratež
i oblicite ga, nataknite mu na ruku prstan i obucite mu
cipele na noge!
23 I dopeljajte upitano tele i zakoljite je, da držimo gošćinu i
da se veselimo,
24 ar ov sin moj je bio mrtav i oživio se, bio je zgubljen i
našao se je!’ I počeli su se gostiti.
25 A stariji njegov sin je bio na polju; i kad je došao i približio
se stanu, čuo je glazbu i kolo.
26 Dozvavši jednoga od slug pita ga: ‘Ča je to?’
27 On mu reče: ‘Tvoj brat je došao, i otac tvoj je zaklao
pitano tele, ča ga je opet dostao (dobio) zdravoga!’
28 A on se je rasrdio i nij htio nutarpojti. Došavši njegov
otac van, začne ga toliti.
29 Ali on odgovori ocu svojemu: ‘Nut, toliko ljet te služim i
nikada nisam prekršio tvoje zapovidi, pak mi nikada
nisi dao ni kozleta, da bih se razveselio sa svojimi prijatelji!
30 A kad je došao ov tvoj sin, ki je rasprudio svoje imanje s
bludnicami, zaklao si mu upitano tele!’
31 A on mu reče: ‘Sinko, ti si uvijek s manom i sve moje te
tvoje.
32 Ali triba je bilo gostiti se i veseliti, ar ov tvoj brat je bio
mrtav i oživio se je, bio je zgubljen i našao se je!”
|
Pripjevni psalam
Ps 34 (33),2-3.4-5.6-7
|
Kušajte i vidite, kako je dobar Gospodin!
2 Blagoslavljat ću Boga u svako vrime, * svagda na usti moji slava njegova. 3 U Gospodinu duša moja neka se diči: * neka to čuju ponizni, da se raduju.
4 Gospodina slavite s manom, * uzvišavajmo zajedno ime njegovo. 5 Iskao sam Boga i on me j’ uslišio, * iz svih mojih strahov on me j’ izbavio.
6 Poglejte na njega i budite vedri * i vaša lica ne hte rumenit. 7 Nut nevoljni je kriknuo i Bog ga j’ posluhnuo, * iz svih njegovih stiskov ga spasio. |
Predigt
Glad u zemlji bogatstva
Autor:
Marinko Kelava, dijakon
Kako to zna bit?!
Ako mrvu diblje pogledamo, najti ćemo da nas sve pogadja iako svenek ostane u sjeni izobilja: glad. Ali, ovde nisam mislio na fizički glad, neg na diboki, duhovni gladi – glad za povezanost, za radost i za smislom. U zemlji ka je jako bogata materijalni, čuda ljudi trpi od usamljenosti, depresije i turobnosti.
Kako je to moguće da živimo u svitu u kom imamo pristup tehnologiji i udobnosti, a na drugu stran se mnogi od nas boru s nutarnjom prazninom?
Odgovor na ovo pitanje je sranjen u prirodi našega ljudskoga življenja. Vanjsko bogatstvo ne zna zadovoljiti naše nutarnje potriboće. Materijalno vlasništvo ne zna nadopuniti naš glad za ljubavom i zajedničtvom.
Usamljenost je nastala tihi pratitelj u naši životi. Čudami živu izolirano, okruženi mnoštvom, ali bez pravih poveznica s drugimi. Gledamo jedni druge, znamda se koč i nasmijemo, ali većkrat ne znamo ča se u srcu drugoga dogadja. Jako lako je izgubiti kontakt s ljudi oko nas, kad se moramo svenek pašćiti. Monitori, zadaće, vlastiti misli su nas zarobili. Ovakova usamljenost zna nastati plodno tlo i za depresiju.
To je tihi beteg, ki većkrat procvjeta u tišini. Ona grize i žere našu životnu radost i načini da se ćutimo zarobljeni kot u škurom tunelu iz kog se čini da nima izlaza. Ljudi oko nas većkrat ne moru viditi kako se zapravo ćutimo. Nosimo maske da bi sranili naše boli i pokažemo svitu naš nasmijani obraz a znutra kričimo.
Ali i u sredini te škurine postoji ufanje. Postoji mogućnost da ov glad zasitimo. To je zajednica. To je povezanost s drugimi ljudi. Kad se otvorimo i budemo pripravni podiliti naše nutarnje borbe, znamo stvoriti prave veze. U ti veza znamo naći utjehu, razumivanje a koč i ozdravljenje.
Za sve nas je od velike važnosti da načinimo kulturu slušanja i dilenja. Ako se pominamo i poslušamo ljude oko nas, prepoznajemo da nismo sami u naši skrbi ni u naši muka i trapljenja. Najdemo snagu u zajednici (familiji) i naučimo podržavati jedni druge. Ni svenek lako govoriti za naše borbe, ali to je važan korak za preobladavanje usamljenosti.
Kanio bi nas sve potaknuti da otprimo oči za ljude oko nas. Ako znamda ki potribuje otprto uho ili ispruženu ruku pomoći ili ako ki triba samo mali znak ljubaznosti da to prepoznamo i da ne ostanemo nimi. Svaki od nas zna načiniti male promjene u svakodnevici da bi drugim pokazao da nisu sami. Koč jedan jednostavan kratki razgovor ili zajednički smih znaju učiniti čudo.
Na koncu, ključ je u naši ruka. Ne dopustimo da u ovoj zemlji bogatstva gledamo neg materijalno, nego i na potrebe duše. Načinimo zajednice u kim nigdo ne triba gladiti – ni za hranom ni za ljubavi. Podilimo radost ku nosimo u sebi i pobijedimo škurinu ka mnoge okružuje u njihovoj usamljenosti.
Neka naša srca budu otprta za potriboće drugih, i neka naš žitak bude svitlo ko osvitljava i kaže put u zajedništvo.
Fürbitten
ČETVRTA KORIZMENA NEDILJA
Uvodna molitva
Bože Oče, obraćamo se k tebi da primiš nas i našu molitvu.
Prošnje
- Daj da se tvoja Crikva i u njoj Sveti Otac N., biskupi i svećeniki ne ponašaju kao gospodari ki potribuju od drugih da držu propise i zapovidi, molimo te.
Gospodine, usliši nas.
- Daj nam razumiti kako nije dosta samo žarko željiti slogu nego da je još potribnije načiniti prvi korak pomirenja s bratom človikom, molimo te.
- Daj, da već od ditinstva učimo davati človiku prednost pred svim drugim, molimo te.
- Daj, da sebe popravimo a drugoga primimo onakovim kakov je, molimo te
- Daj, da se borimo za mir, pravicu i slobodu i pokažemo cijelom svitu da je to ostvarivo samo u suradnji s tobom, molimo te.
- Daj, da svoju žalost i tugu za svojimi pokojnimi preobvladamo ufanjem u goristanje i u tvoju očinsku dobrotu, molimo te.
Završna molitva
Bože, ti si nas stvorio na svoju sliku i željiš nam svako dobro. Daj da imamo više povjerenja u tvoja obećanja nego u svoju ljudsku sigurnost. Zahvaljujemo ti na dobroti ku si nam iskazao po svojem Sinu, Jezušu Kristušu, Gospodinu našem.
Amen.
