¹⁷ U onom vrimenu kad je Jezuš vanišao na put, doteče
negdo, poklekne preda njega i ga pita: “Dobri učitelj,
ča mi je činiti, da zadobenem žitak vječni?”
¹⁸ A Jezuš mu reče: “Zač me zoveš dobrim? Nigdo nije dobar,
samo Bog.
¹⁹ A zapovidi znaš: Ne umaraj, ne oskrunjuj hištva, ne
kradi, krivoga svidočanstva ne reci, ne vkanjuj, poštuj oca
i mater!”
²⁰ On mu pak reče: “Učitelj, sve ovo sam obdržao od mladosti
svoje!”
²¹ A Jezuš pogledavši na njega, obljubi ga i reče mu: “Jedno
ti još manjka! Poj, prodaj sve, ča imaš, i podili je ubogim,
i imat ćeš kinč na nebesi; onda dojdi ter me naslijeduj!”
²² On se rasturobi od tih riči i projde tužan, ar je imao mnogo
imanja.
²³ I ogledavši se Jezuš naokolo reče: “Kako teško hte bogatuši
nutarpojti u kraljevstvo Božje.”
²⁴ Učeniki su se prestrašili od riči njegovih, a Jezuš opet
progovori i reče: “Dica, kako teško je onim, ki se ufaju u
bogatstvo, nutarpojti u kraljevstvo Božje!
²⁵ Laglje je kamilji pojti kroz uho igle, nego li bogatušu nutarpojti u kraljevstvo Božje!”
²⁶ A oni su se još već čudili govoreći med sobom: “Gdo se
dakle more zveličiti?”
²⁷ I pogledavši Jezuš na nje reče: “Pri ljudi je nemoguće,
ali nije pri Bogu; ar je sve moguće pri Bogu!”
^]28 I počeo mu je Petar govoriti: “Nut mi smo sve ostavili, i
naslijedovali tebe!”
²⁹ Odgovori Jezuš: “Zaista vam velim: Nij nikoga, ki je
ostavio hižu ili braću ili sestre ili oca ili mater ili dicu ili
lapte zarad mene i zarad Evandjelja,
³⁰ a da ne bi primio sada u ovo vrime sto puta toliko hiž,
braće, sestar, majkov, dice i lapat, ali ne prez progonstva,
a u budućem svitu život vječni.”]