² U oni dani je cijela skupčina izraelska mrmljala proti
Mojzešu i Aronu u pustini.
³ Izraelci su im rekli: O da bi mi bili pomrli od ruke Gospodinove
u Egiptu, kad smo sidili uz lonce mesa i jili kruha do
sitosti! Zač ste nas ispeljali simo u pustinu? Zato, da svu
množinu umorite gladom?
⁴ A Gospodin reče Mojzešu: Učinit ću, da vam godiná kruh
s neba. Narod neka projde van, da si nabere svoju svagdanju
potrebu. Tako ću je postaviti na probu, da li hte
hoditi po mojem zakonu ili ne?
¹² Čuo sam mrmljanje Izraelcev. Reci im: Navečer ćete imati
mesa da jite, a jutro ćete se nasititi kruha i ćete spoznati,
da sam ja Gospodin, Bog vaš.
¹³ Navečer su doletile pripelice i pokrle tabor. Jutro je rosa
pokrivala okolicu tabora.
¹⁴ Kad se je prevlaka rose digla, površinom pustine ležalo
je ča finoga, hrustavoga; ča finoga kot pahuljice ležalo
je na zemlji.
¹⁵ Kad su Izraelci to vidili, pitali su jedan drugoga: Manhu?
Ča je to? Ar nisu znali, ča bi to bilo. Onda im je Mojzeš
razložio: Ovo je ta kruh, koga vam Gospodin daje, da
jite.

 Braća!
¹⁷ Ovo vam govorim i vas proseći prosim, da ne živite već
kot živu pogani u svojem himbenom mišljenju.
²⁰ Ali ovako se niste naučili od Kristuša.
²¹ Ar vi ste čuli za njega, i u njem ste podučeni onako, kot
je istina u Jezušu.
²² Svlicite staroga človika s njegovim prvašnjim žitkom skupa,
ki ide po prevarljivoj nasladnosti u propadanje.
²³ Obnovite se duhom u svojem mišljenju,
²⁴ oblicite si novoga človika, ki je stvoren po Bogu u pravoj
pravičnosti i svetosti.

Kruh iz neba im je udilio Gospodin.

³ Ča smo čuli i točno spoznali, *

oci su nam to povidali.

⁴ Jahvinu slavu i silu njegovu *

i čudna djela ka je učinio.

²³ On je dao nalog oblakom zgora *

i otvorio vrata nebeska.

²⁴ Za hranu je kao kiša padala mana, *

kruh iz neba im je udilio.

²⁵ Kruh jakih su ljudi trošili, *

poslao im je obiljno hrane.

⁵⁴ Uvodio ih je u zemlju svoju svetu, *

na goru, ku je nabavila desna njegova.