Kako je to moguće? Ni li to ipak malo hrabro? S nikimi sveci je morebit još i lahko si to predstaviti, kot svetom Hildegardom od Bingena ili svetim Franjom Asiškim. Prva osigura zdravo jilo na odmoru, a drugi je patron ptic, živin, stvorenja i svega ča nam priroda daruje, a ča je stvorio Bog. Za sve to su čudami postali slipi i gluhi; vidu od toga sve manje.

Naravno, sveta dijetetičarka ni davala ni vegetarijanske ni veganske recepte; znala je i živila ono, ča je zdravo za človika, nje tijelo i nje dušu. Pustinjske oce i svete askete manje bih preporučio za odmor, ar je to preveć rizično za naše razmaženo društvo ko želji uživati u svemu, 24 uri na dan, iako post ni samo muka, nego more biti i jako zdrav.
 

Ali odmor s Bogom, a ne od Boga daleko? I to je moguće. Misliti na Boga i iskati ga, i to more biti dovoljno uzbudljivo samo po sebi; neće pokvariti odmor, nego će obogatiti život. Bog je svagdir nazoči, ne samo u prirodi, na moru ili u brigi, nego predsvim med ljudi. On se ne shranja za oblaka u ničijoj zemlji, nego se najde s nami ljudi oči u oči, ar je i sam postao človik. Bog živi i djeluje u nami ljudi. Onda kade se človik istinski najde s človikom – pa i brodolomcem života, usamljenimi i onimi na rubu društva – Bog postaje opipljiv, ar se daruje nam ljudem. Susreti s Bogom moru biti jednostavni: slušanje, pažljivo promatranje, pažnja i sućutenje.

Nanovič moliti, zahvaljivati Bogu, oživljavati crikve, skupa blagovati/jisti, batriti, širiti radost, obrisati suze – sve ono za ča u užurbanosti svakodnenom žitku čuda puti ni dovoljno vrimena. Graditi mir, zanimati se za veliki svit, nadvladati mentalitet zatvorenosti u svoj mali vrt, prerasti samoga sebe i činiti djela milosrdnosti približava nas tomu Bogu ki se nesebično troši i predaje za svoj svit. Ni lipota ni od sebe razumljiva; ona se odnosi na veličinu človika i pokazuje Boga, ki nas je sve bogato obdario talenti i dari. No jedno nadilazi naše ljudsko razmišljanje i naše pretpostavke o Bogu: On je osebujno blizu onde kade ljudi zagrišu i izazivaju grih – u nepravdi, u boju, u pohlepi i zavisti, u ogovaranju i predrasuda, u svakom siromaštvu, ko zaveže ov svit i njegove ljude. Morebit je susret s Bogom upravo u takovi situacija posebno opipljiv, ar nam one pokazuju vlastitu nemoć i izgubljenost pred problemi za ke čudaputi nimamo ni pomoći ni odgovora. Nažalost, puno govorimo, neprestano komuniciramo, svenek smo online i ona lavina visti nas zakopa. Ali ono bitno, rič ka stvara život, čuda puti ostaje po strani. Dati tomu prostor znači: otprimiti Boga sa sobom na odmor.

Ne postoji životna situacija ka bi Bogu bila napoznata, ar nas je Bog stvorio takovim kakovi smo i kakovi bi mogli postati. Zapravo, ni ljudi, ki su čisto bez Boga, ar hlepnja za njim diboko je usadjena u nami. Ar svaki od nas nosi Božju sliku, njegovo je obličje. Tako jednostavan, a ipak tako uzbudljiv more biti odmor s Bogom. Vridi barem pokusiti otprimiti Boga sa sobom i dati mu dostojanstveno mjesto u svojem životu.

Slika: Pixabay