Prilikom Majkinoga dana mogla bih pisati o Blaženoj Divici Mariji, i to bi bio logičan izbor, očekivan izbor. Ali kada sam zamoljena napisati ovu stranicu, moja prva misao bila je sveta Terezija od Diteta Jezuša. Zato ću sada govoriti o jednom aspektu odnosa, o kom se malo govori u Crikvi, a to je: ča to znači, biti kćer Crikve.
 

Sveta Mala Terezija je za to morebit najbliži primjer, iako ih je kroz povijest spasenja jako čuda. Zanimljiv je bio ta „mali put“ svete Terezije, ka je kot Marija Terezija Franka rodjena 2. januara 1873. ljeta. Kada je bila četira ljeta stara, zgubila je svoju rodjenu majku ter se za nju skrbu starije sestre, osebujno Paulina do svojega odlaska u samostan karmelićankov. Mala Terezija bila je složeno dite, jako osjetljivo/ćutljivo, tjelovno i duševno. Danas bi rekli, da je bila hipersenzitivna, ča nije bol niti dijagnoza, nego osebujna sposobnost. Zapravo mali postotak ljudi rodi se i raste tako osebujno osjetljivim, ili ih se dovoljno ne raspoznaje kot takove, nego im se pridodaju neke druge osobine, uglavnom ne preveć cijenjenoga opisa. Kako je, biti toliko senzitivan, teško je opisati uhu, ko to ne želji čuti, ali čuda puti pelja k pomagačkim ili duhovnim zvanjam.
 

Mala Terezija je tu svoju kvalitetu, kotno vrt, omedjila vjerom i dala joj smisao i cvat. Moremo slobodno reći, da je u tom vrtu Jezuš bio glavni „vrtljar“, ča mu je ona s radošću prepustila. Ni malo me ne čudi, da je Terezija svoju vjeru shvaćala jako ozbiljno. Nije to bilo nek zbog pobožnoga odgoja, nego i zbog prirodnoga nagnuća nje duše. Bog nas prvenstveno stvara za sebe, a roditeljem povjerava na odgoj. Otac Male Terezije, Ljudevit Martin, ki se je skrbio za odgoj petero kćer, bio je svistan, da mu one ne pripadaju zaistinu. I sam je u mladosti gajio duhovni poziv, odnosno držao da ga ima, kot i nje majka Azelie, ali mudri duhovniki vidili su zapravo, da bi se obadva bolje ostvarili u obiteljskom životu. I bili su u pravu.
Ugodalo im se je, Tereziji prenositi ljubav, ku je ona kasnije usko vezala za Crikvu kot zajednicu. Imala je čuda planov, kimi je kot karmelićanka htila služiti Crikvi; željila je biti misionarka, jako se orijentirala u duhovnoj korespondenciji s farniki u formaciji, razumila je njihov poziv, bila je čvrsta duhovna podrška sestram u samostanu, ke su ju htile čuti. Drugimi ričami, Terezija je postala majka. Rani znaki betega tuberkuloze nisu ju pričili u tom. Zač? Ar je počela od ljubavi kot osnovne „stanice“ svojega postojanja. Poziv, odnosno mjesto, ko je u Crikvi i društvu pripravljeno za sve nas, nekada se otkriva dugo, a nekada je jasno odmah. Kod nekoga se nadogradjuje, pridodaje i širi. Nikada ne bih suprotstavljala duhovni poziv i zvanje na obiteljski život, ar jedno zrcali drugo, samo se minja mjesto, kade se odredjeno zvanje živi. Ne bih izostavila pritom niti manje spominjana zvanja kot umjetnika ili znanstvenika, ki isto tako živu svoje Bogom dane sposobnosti, ke moru u cijelosti staviti na službu človičanstvu. I to je majčinski odnosno očinski aspekt, življen u jednoj drugačijoj perspektivi od one, ku smo se naučili. Čagod da se u nami krije, ako je zvanje, ko živimo, naša ljubav, to je znak, da smo i mi na „malom putu“, odnosno putu, kade smo mali, kakovi smo, jako vridni Bogu, ki kroz nas onda čini velika djela.
 

Mala Terezija je rekla: „Otkrila sam svoj poziv. U srcu Crikve, svoje Majke, bit ću ljubav.“ Te riči nam se moru činiti romantične, ali ako vidimo, da za njimi stoji djelo, bol, trud, pažnja, ali i odbijanje okoline, nerazumivanje, neprihvaćanje. Ne nas, nego Jezuša Kristuša. Mala Terezija je rano ostala prez svoje rodjene majke i to ju je jako odredilo, ali kroz povjerenje, da ju Bog „nosi“, shvatila je, da je Crikva Majka, uz čiju pomoć more živiti svoje zvanje ljubavi prema spašavanju duš.
 

Kada je proglašena crikvenom nadučiteljicom 1997. ljeta, i sama je prepoznata kot majka, ona ka more prenositi tajne Božjega srca, otkrite na svakom koraku. Zato, svim majkam, duhom i tijelom neka je srićan Majkin dan, kada se spominjamo, da živimo od Boga primljeno zvanje, ko je darovano.

Slika: Copyright 2021, KNA GmbH, Bob Roller/CNS photo/KNA i Pixabay