“Vi kanite ča znati o Vašem budućem mužu?”, pita gatalica mladu ženu. Nje odgovor: “Ne, ali o prošlosti mojega sadašnjega muža.” Mi danas dostkrat živimo u sadašnjost ter se dajemo samo od nje i od prošlosti rediti i odredjivati, kada ide za budućnost. To ima i posla s tim, da mi budućnost ne gledamo kot ča, ča triba iščekivati, nego kot ča, ča mi pokrećemo. Po ovom gledišću postane prošlost za nas dostkrat tako odredjiva, i prošlost postane sredstvo, da vršimo uticaj ter hasnujemo i spunjujemo moć nad sadašnjošću i budućnošću drugoga.
 

“Zač me ti uvijek na to spominjaš, da sam učinila ovu pogrišku? Ti si obećao, da ćeš to zabiti!” Ovako predbaci žena svojemu prijatelju. Ov na to odgovori: “Ja sam ionako zabio tvoju pogrišku, ali ja sam te kanio samo na nju spomenuti, da ti nju ne zabiš.” Tako se prošlost drugomu predbaci, a to je zapreka za novi početak. To ne znači, da moramo i moremo zabiti, ali potribno je, da prošle stvari i posli ne postanu odredjivanje za naše čine i djelo.
 

Da se to dostigne, potribna je i udaljenost od toga, ča se je dogodilo, i toga, ča će dojti. Ovakova udaljenost, ka prebrani, da smo od prošloga nadvladani i pobiti, stvori se čekanjem i iščekivanjem. Ne znati čekati, znači u mnogi slučaji, da se damo svladati od toga, ča rezultira iz prošlosti, ter tako gubimo budućnost. U ovom otvaranju budućnosti putem čekanja stoji advenat. Nam, kim dostkrat nije svisno, da tribamo Boga, nudja se u čekanju mogućnost, da obrnemo našu ćut i misao na onoga, ki će dojti. Tim smo i oslobodjeni od predstavljanja, da moremo budućnost načiniti i stvoriti samo putem nas, naše prošlosti i sadašnjosti. Bog nas more ispeljati iz ovoga isprepletenja u to, ča je jur uvijek bilo najper pretpostavno.
 

To je tako, kot kada neki od sebe osvidočen človik svojim roditeljem za svoj vlašći rodjendan piše: “Čestitam vam za moj rodjendan, da ste me porodili.” Ovde bi bila hvala na mjestu a ne čestitka. Hvala za to, ča je bilo, more se ali čekanjem odnositi na to, ča triba dojti. Čekanje obraća naš pogled najper, na ono, ča ćemo biti i ča još moremo nastati, ako on ide s nami, ki triba dojti. Ovoga Spasitelja moć iščekivati, znači mogućnost, dobiti žitak u punini.

slika: Pixabay