Ovo je istinita priča o osamljetnoj divojčici, ka je znala, da ljubav i vjera more biti čudesna. Nje mali brat bio je na umriti zbog tumora na mozgu. Roditelji su bili siromašni, nisu imali novac za operaciju.
 

Jedne večeri otac je rekao zaplakanoj majki: “Ne moremo ovako dalje. Mislim da smo došli do kraja. Našega sina more spasiti samo čudo.”

Divojčica je sve slušala shranjena u kutu sobe. Protekla je u svoju sobu, razbila kasicu i tiho prošla do apoteke u blizini. Strpljivo je čekala, a kada je došla na red, protegnula se je na prste ter pred ljekarnika spraznila svoje pineze. “Ča ti tribaš, duša mala?” “To je za mojega brata, gospodine, jako je bolestan. Došla sam kupiti čudo.” “Nisam te najbolje razumio”, reče gospodin.
“Zove se Andrija. Ima nešto, ča mu raste na glavi, tata je rekao, da je gotovo, da ga samo čudo more spasiti. Ja jako ljubim svojega brata, zato sam donesla vas novac, koga imam, da kupim čudo.” Gospodin se tužno nasmiješio i odgovorio: “Ali mi ne prodajemo čuda.” Divojčica je odgovorila: “Ako nije dost novac, morem još poiskati. Koliko košta jedno čudo?

”U apoteki je bio jedan človik, ki je sa zanimanjem pratio razgovor. Dokle je ljekarnik nemoćno širio ruke, divojčica je skupljala svoje novčiće. Visoki človik joj se približi i nju pita: “Zač se plačeš, mala? Ča se je dogodilo?” “Gospodin apotekar mi ne želji prodati čudo. To je za mojega brata Andriju, ki je jako bolestan. Mama veli, da mora na operaciju, a tata da to ne moremo platiti i da Andriju more samo čudo spasiti. Zato sam donesla sve, ča sam imala.” “Koliko imaš?”, pitao je gospodin.
“Dva dolare.” Človik se je nasmišio, zeo je one dva dolare i rekao divojčici. “Otpeljaj me svojemu stanu, željio bih viditi tvojega brata i razgovarati s tatom i mamom. Morebit nam se ugoda, najti čudo, ko im triba.”
 

Človik i divojčica prošli su iz ljekarne držeći se za ruke. Ta človik je bio profesor Carlton Armstrong, jedan od najpoznatijih svitskih neurokirurgov. Operirao je maloga Andriju, ki se je za nekoliko tajedan potpuno oporavio.

“Ova operacija je pravo čudo”, rekla je mama. “Pitam se samo, koliko je koštala …”. Divojčica se je nasmišila i ništ nije rekla. Znala je, da je čudo koštalo dva dolare. Naravno, ljubav i vjera Andrijine sestrice uračunati su u cijenu.
 

Dokle svečujemo svetak Presvetoga Trojstva ne razumimo ga, ali vjera i ljubav nam moru pomoći, da se ovoj čudesnoj Božjoj otajnosti malo približimo.

slika: Pixabay